Život na selu: kako preživeti prvu godinu?

Život na selu deluje privlačno, ali kada se nađete tamo, nije sve onako kako izgleda na prvi pogled. Ostaje težak zadatak i misterija: kako preživeti prvu godinu?

Kada ti život da limun, napravi limunadu, kaže poznata poslovica. 

A kada te život baci iz urbane gradske sredine u selo, snađi se kako znaš. 

Ovo drugo i ne liči na poslovicu jer ga sama izmislila, ali tako je nekako izgledao moj prelazak iz grada u selo. 

Na prvu sam bačena u vatru, a ipak sam i dalje tu tri godine kasnije.

Život na selu ima i prednosti i mane i treba ih uzeti obzir pre nego što donesemo odluku da se preselimo, pogotovo ako planiramo da to bude trajno. Ja sam se tu našla igrom slučaja jer sam se udala. 

Muž ceo život živi na selu i želeo je da to bude naše zajedničko odredište. Njegovo (naše) selo je veliko sa dosta stanovnika, grad nam je relativno blizu pa je delovalo da neće biti većih problema, ali ispostavilo se da još treba da učim.

Sada već imam neko iskustvo te vam mogu dati neke savete i smernice kako preživeti prvu godinu na selu. Možda ćete naići na neke savete koji vam deluju neobično, ali nemojte se čuditi i ipak ih uzmite u obzir. 

Zahvalićete mi se kasnije. 

Da vidimo koje su to prednosti i mane života na selu.

Pročitajte kako da poboljšate komunikaciju i pobedite konkurenciju!

Zašto je život na selu bolji nego u gradu?

Nepisano pravilo glasi: Što smo stariji, to nas više privlači miran život i težimo za tim da pobegnemo iz grada na selo. T

ome u prilog govori činjenica da mnogi ulažu u kuće na selu gde će se skrasiti kada konačno dočekaju penziju, a drugi imaju barem vikendice.

Naravno, nije kod svih tako, ali život na selu ima svoju čar, što je posebno došlo do izražaja u toku pandemije korona virusa. 

Dvorište, sloboda, čist vazduh, priroda. Sve to deluje lepo na prvi pogled, ali kada se sudare snovi i realnost, neke iluzije moraju da se rasprše. 

Koje su prednosti sela u odnosu na grad i obrnuto?

Život na selu – Zdravo okruženje

Zdravo okruženje je definitivno jedna od prednosti života na selu. Taj čist vazduh i priroda koji su nam prva asocijacija jesu jedan plus za selo. 

Stvarno je lepo videti i uživati u zelenilu, biljkama i udisanju vazduha punim plućima. Kada kažemo grad, obično mislimo na beton, zgrade i manjak zelenila, što je sve više uočljivo u prethodnih nekoliko godina. 

Selo zamišljamo kao šetnju i trčanje kroz zelene livade.

Međutim, moramo biti realni. 

U zimskim mesecima i situacija na selu se menja, jer se ljudi greju na različita goriva pa zagađenost nije mnogo manja. U ponekim selima postoji problem sa odvoženjem smeća tako da su ljudi prinuđeni da ga pale, što opet zagađuje, a prave se i divlje deponije jer ne postoji mesto gde bi se smeće moglo odložiti.

Prirodu je lepo gledati sve dok ne shvatiš da se ona neće održavati sama od sebe. Kako u gradu postoji neko ko vodi računa o tome, tako mora biti i na selu. 

Samo što ovde važi parola: u se i u svoje kljuse.

Pesmica za travu kaže: mišu do kolena, žabi do ramena. Pre bih rekla da, kada padne kiša, trava i čoveku može doći do ramena, ako je stalno ne čupa. 

Tako da, ako planirate život na selu, pripremite kuke i motike, spremite rukavice i pripremite se na to da kopriva i preko rukavica može da vas ispecka. I to dobro. Predlažem da koristite duple rukavice, verujte mi na reč.

Ipak (ako izuzmemo koprivu), mnogo je prijatnije živeti na selu okružen prirodom, nego biti okružen betonom. Samo što treba zasući rukave da bi se ta priroda pokazala u najboljem mogućem svetlu.

Porodica je stub društva i države, pročitajte zašto!

Mirno okruženje i bezbednost

U selu i dalje nema mnogo saobraćaja pa je dosta mirnije za život. 

Takođe, nema teškog kriminala, krađe nisu toliko česte, a neki teži prekršaji su gotovo nemogući. Naravno, i ovde se mogu desiti neke nepredviđene situacije, samo što je lakše ostaviti otvorena vrata bez brige da će nekom pasti na pamet da to zloupotrebi.

Iako mi je to nekad delovalo nezamislivo, sad i javno pišem da često odem u prodavnicu ili u komšiluk, a da ostavim otključana vrata. Ovde se ne bi očekivalo da bilo šta nestane dok nisam tu. 

Doduše, desilo se da je neko ukrao nekoliko kanarinaca iz kaveza dok smo moj izabranik i ja pre tri godine proslavljali svadbu pod šatorom, ali ajde da ne cepidlačim. Duga je to priča.

Još jedna činjenica je da ako živite na selu verovatno nećete imati problem sa gužvom u saobraćaju, trubljenjem automobila i izduvnim gasovima, ali ako volite svoju privatnost, pripremite se za to da je nećete imati.

Dakle, ako vam je važno da imate svoj mir u smislu da vas niko ne zapitkuje o nekim privatnim stvarima, život na selu nije za vas. U suprotnom, pripremite debele živce, a ponekad ćete možda morati da budete oštri da biste zaštitili sebe.

Neka naumesna pitanja su uobičajena i ako živite u gradu. 

Nije nimalo čudno da vas neko pita kolika vam je plata ili kada ćete da imate decu, ali sam se na selu iznenadila time koliko su ljudi spremni da idu daleko.

Od toga ko dolazi, ko odlazi, pa do pitanja koja već nisu izraz radoznalosti već, najblaže rečeno, zadiranje u najdublju intimu. Tako će se neko zabrinuti da niste slučajno, hashtag #nedajbože, bolesni samo zato što ste se udali na “prazan stomak” i što niste zatrudneli prve bračne noći. 

Očekujte neočekivano.

Zdrava i prirodna hrana

Život na selu podrazumeva i gajenje sopstvene hrane. 

Da li se radi o poljoprivrednim proizvodima, mesu, mleku ili nečemu drugom, vredi iskoristiti prirodne resurse i hraniti se organskim proizvodima.

S obzirom na sve veće cene životnih namirnica, i te kako je značajno kad imate nešto svoje.

 Kvalitet je proveren, nema preteranog prskanja, veštačkih dodataka, pesticida i genetski modifikovane hrane.

Ukoliko se tek učite kako sve to ide, kako i kada treba nešto posaditi ili posejati. Koliko treba nađubriti zemlju, čime hraniti kokoške ili kako pomusti kravu, onda je to malo veći izazov.

Doduše, ne mogu da kažem da sam ja muzla kravu jer je nemamo, ali za neke najosnovnije stvari sam imala pomoć od strane svekra i svekrve, a to puno znači za početak.

Potražite pomoć od onih koji su iskusni, posavetujte se sa guglom i uložite trud. 

Nije jednostavno, ali rezultati su ono zbog čega vredi probati. 

Nema ničeg lepšeg nego jesti hranu koju ste sami posadili. Za ovo mi verujte na reč ili probajte sami.

Život na selu u Srbiji – mane

Počela sam da pišem o prednostima života na selu, ali dok čitam napisano, shvatam da je to nemoguće prosuditi. 

Svaka teza ima svoje prednosti i mane, ali ću ipak u nastavku navesti stvari koje su za mene više bile mana nego prednost kada je reč o životu na selu.

Prevoz i troškovi

Do sada smo govorili o nekim, generalno rečeno, prednostima života na selu. 

Kada je reč o prevozu, ova stavka spada u jedan ozbiljan minus tj. manu. Oni koji su orjentisani na to da veći deo svog vremena provedu u seoskoj idili, neka preskoče ovaj deo. Za one druge, nastavak sledi.

Već sam pomenula da naše selo nije daleko od najbližeg grada. I kad kažem nije daleko, stvarno to i mislim. Udaljenost od Niša je manje od 20 kilometara, a cena karte je kao da putujemo na Mars. Možda sam sada malo preuveličala, ali putovanje autobusom nije dobra opcija ako se uzme u obzir da je za mesečnu kartu potrebno izdvojiti više od 100 evra.

Putovanje kolima do grada

Putovanje kolima je izvodljivije i to je ono što mi je puno značilo na početku zajedničkog života sa mužem odmah nakon venčanja. 

Zajedno smo putovali na posao i često smo mogli da skoknemo do grada jer nam je, bukvalno, trebalo pola sata vožnje. Međutim, kasnije je on zbog posla morao da ide na teren i tu kreću moji problemi.

Tantalove muke su bile dok sam dobila vozačku dozvolu, a trebaće mi još vremena dok budem mogla samostalno da se upustim u poduhvat vožnje do grada. 

Zbog toga je za mene je ovo i dalje jedna negativna strana, ali ako imate svoj auto i sigurni ste u vožnji, onda prevoz i neće biti neka velika prepreka.

Život na selu nam u neku ruku ipak i smanjuje troškove, i to zahvaljujući upravo hrani koju sami proizvodimo. Takođe, jeftinije je bilo da ovde kupimo svoju kuću jer su cene kvadrata na selu svakako niže u odnosu na grad. 

Ali čovek ne može ni sve sam da proizvede, a kada nešto treba kupiti, odmah se uočava nedostatak velikih marketa i prodavnica. Neka sela ček i nemaju svoju prodavnicu, već morate da pešačite da biste kupili čak i hleb. 

Čak i kada prodavnica postoji, vlasnik koristi nedostatak drugog izbora da diktira cene koje su nerealne i često mnogo više nego na drugim mestima.

Kada se sve sabere i oduzme i ovde može biti podeljenih mišljenja da li je ova stavka prednost ili mana.

Ako se zaželite uživanja u prirodi, odmor na Drini je dobra opcija!

Posao i život u selu

Samo selo ne nudi mnogo mogućnosti za neke poslove, sem ako se radi o poljoprivredi ili čuvanju životinja. Naravno, nekom i to znači i to je ono čemu želi da posveti svoj život, ali se nekako nameće činjenica da je toga sve manje i da je neophodan neki drugi vid zarade.

Iz ličnog iskustva vidim da mnogi mladi, a i oni stariji, odlučuju da se zaposle u fabrikama ili na nekim drugim mestima u gradu. Mogu reći da je posao usko povezan sa prethodnom tezom jer da bi do njega stigli, moraju da putuju.

Kada govorimo o poslovima od kuće, život na selu bi i tu mogao da bude prepreka. Zbog čega? Možda malo neočekivano, ali problem može biti internet.

Internet konekcija često može da bude slaba, a jako je teško naći i operatere jer mnogi nisu proširili svoje poslovanje na sela ili nisu to učinili u dovoljnoj meri. 

Tako da, ako vam za posao treba veoma dobar i brz internet, onda se dobro raspitajte pre nego što trkom dojurite u obližnje selo.

Da nije sve tako crno pokazuje i informacija da je i na selu moguće zaraditi. 

Postoje neki zanati koji se cene, zarada od poljoprivrednih proizvoda, voća mesa i jaja nije zanemarljiva, a uvek se možete odlučiti da radite šminku ili frizuru.

Saznajte kako da šminkanje postane vaš izvor zarade!

Život na selu ili u gradu – Kulturni sadržaji

Došli smo do tabu teme za jedno selo. Kulturo, eve me. Jednostavno nije logično očekivati da će jedno selo da ima neke specijalne kulturne sadržaje jer su ljudi više orjentisani na preživljavanje (mada je i u gradu sve više tako). 

Eventualno se može očekivati neki sabor ili vašar, što samo po sebi nije loše, ali treba nam još.

Bioskopi, pozorište, biblioteka, izložbe, koncerti i razni drugi događaji – to je ono što nudi grad. Sama šetnja kroz nekadašnji korzo na selu je prevaziđena. A da ne pominjem čuđenje i vilicu do poda kad je određena komšinica čula da volim da čitam knjige.

Što se ovog segmenta tiče, život na selu zaista ne može da ponudi mnogo kulturnih sadržaja.

 I pored mnogo dobrih ljudi koji žive u njemu, ovo je nešto što baš fali pogotovo onima koji su na to navikli. Ali ipak, uvek možemo da odemo na čašicu kulture u obližnji grad, a posle sve Jovo nanovo.

Šta reći na kraju? Da li je moguće preživeti svoju prvu godinu na selu? Moguće je. Ja sam živi dokaz. Polako ulazim u četvrtu godinu svog života na selu.

Suma sumarum, tu je zdravo okruženje i hrana, dosta je bezbedno i mirno. 

Pa, dobro, pored nekih zanemarljivih komentara. 

Prevoz i troškovi mogu i ne moraju biti mana, posao se nekako može naći ako niste izbirljivi. Jedino čega je baš malo su kultura i kulturni sadržaji.

Kada se sve preračuna, da li vredi preseliti se? Da li je život na selu za vas? 

E, to morate proceniti sami. Uzmite u obzir sve činjenice, prednosti i nedostatke i donesite odluku.

Za Dragu Savetu piše Katarina Đorđević!