Šta je sunčanica i kako se sačuvati od nje?

Sunčanica je stanje organizma koje se javlja usled dugog i nezaštićenog izlaganja suncu.

Povezuje se još sa terminom toplotni udar. 

Dok se sunčanica dobija direktnim izlaganjem potiljačnog dela glave suncu, dotle se toplotni udar javlja kod ljudi koji su izloženi drugim izvorima toplote, poput radnika u pekari.

Mora se naglasiti da je ovo izuzetno ozbiljno stanje, koje zahteva intervenciju lekara. Naročito u slučajevima kada se simptomi ne povlače uprkos tome što smo primenili sve mere prve pomoći. 

Ovo nije bolest novijeg datuma.

Ipak, obzirom na klimatske promene koje se dešavaju na globalnom nivou, sve je izvesnije da će sunčanica postati jedan od zastupljenijih zdravstvenih rizika budućnosti.

Čovečanstvo je postalo u isti mah i krivac za efekat staklene bašte i kolateralna šteta. 

Godinama unazad naučnici upozoravaju na to da nam se stavljanje enviromentalnih problema pod tepih vraća kao bumerang.

Globalno zagrevanje sa sobom nosi niz opasnosti. 

Jedna od tih opasnosti definitivno su i rizici povezani sa zračenjem sunca. Baš poput sunčanice, koja je ujedno i tema ovog teksta, ali i rastućeg broja melanoma, što je već povod za neku drugu diskusiju. 

Kako se javlja i koliko traje sunčanica kod dece?

Pre neki dan sam bila sa decom na bazenu. 

Proveli smo divno popodne sa prijateljima.

Ja sam koristila priliku da malo upijam sunčeve zrake dok su deca izvodila ludorije u bazenu.

Povremeno bih im se pridružila, ali čak i kad nisam bila u vodi, sve vreme sam ih pratila pogledom iz ležaljke.

Nismo mogli da ih nateramo da se skrase ispod suncobrana. 

Jedino što me je tešilo bila je činjenica da im je glava stalno nakvašena, tako da sam bila rasterećenija po pitanju brige da li će dobiti sunčanicu. 

Sa druge strane, meni je glava mahom bila suva, a suncobran zatvoren, tako da sam akumulirala dosta sunčeve energije.

Uveče, dok sam sedela na terasi, činilo mi se da svetlim u mraku, poput onih fluorescentnih stikera sunca, meseca i zvezda što se vrlo lako mogu naći u kineskim radnjama. 

Verovatno nisam bila daleko od istine. 

Tu noć nisam mogla da spavam jer sam previše brinula da neko možda nije dobio sunčanicu.  

Zašto sam bila toliko opterećena? 

Osim činjenice da sam odmah izguglala opasnosti povezane sa ovim stanjem, u sećanje mi se vraćao i jedan trenutak iz mog detinjstva.

Trenutak koji nikad više ne bih želela da doživim. 

Sećam se, nisam imala više od 12 godina.

Taj raspust sam, kao i sve ostale, provodila kod bake i dede na selu.

Jednom prilikom, otišla sam sa društvancem do reke.

Bila sam neplivač, tako da nisam ulazila u vodu da se rashladim.

Zatim je usledila duža šetnja nazad po najjačem suncu, putem koji nije mogao da se pohvali prisustvom hladovine. 

Nana me je kao i obično, zagrlila, poljubila, i odmah jogurtom premazala kožu koja je već bila zategnuta, crvena i bolna na dodir. 

Mislila sam da je tu kraj mojim mukama sve dok se, sledećeg jutra, nisam probudila sa glavom teškom kao da je od olova. 

Nisam nikako uspevala da podignem glavu. 

Glavobolja je bila užasna, kao i onaj osećaj mučnine zbog kojeg mi se činilo da me krevet naprosto uvlači u sebe. 

Bila sam bolesna, bolesna od sunčanice. Ta agonija je trajala satima, uz povremene epizode povraćanja. 

To je bio jedan od onih retkih trenutaka u životu kada bukvalno poželite da ste mrtvi, samo da više ne biste osećali to što osećate.

Iako ovaj boravak na bazenu nije ostavio posledice kojih sam se toliko pribojavala, ipak je služio kao podsetnik, ali i opomena.

Opomena da ne uzimamo sunce zdravo za gotovo, i da preduzmemo sve mere zaštite od ovog izuzetno ozbiljnog stanja.  

Pročitajte naš tekst anksioznost i depresija OVDE!

Šta se tačno dešava sa telom kada je izloženo visokim temperaturama?

Normalna telesna temperatura kreće se u rasponu od 36.3 °C do 37.1 °C mereno pod pazuhom.

Sve preko toga smatra se povišenom temperaturom. 

Ljudsko telo je osetljivo na spoljašnje promene temperature, tako da čak i promene od svega dva do tri stepena ponekad mogu da čine razliku.

Naime, naš mozak se trudi da održava telo na idealnoj radnoj temperaturi.

Prilikom izlaganja ekstremnim vrućinama, mozak će, uslovno rečeno, imati vezane ruke.

Tačnije, telo neće moći da se u dovoljnoj meri rashladi znojem i održi kožu hladnom, što je uobičajeni sistem prirodne termoregulacije.

Možemo reći da od tog trenutka kreće lančana reakcija koja u svega par minuta može da dovede do toplotnog udara. 

Sunčanica i toplotni udar – Šta to znači?

To znači da će telo u kratkom vremenskom periodu podići temperaturu na 40 °C ili više. 

U tom slučaju, govorimo o toplotnom udaru. 

Osoba kolabrira, jer njen centralni nervni sistem više nije u stanju da u dovoljnoj meri rashladi organizam.

Sunčanica simptomi – Koji su simptomi toplotnog udara?

Postoji veliki broj simptoma koji vam služe kao znak upozorenja da telo gubi bitku u borbi sa vrućinom.

• Visoka telesna temperatura. 
• Slabije znojenje, ili prestanak znojenja, što posledično vodi ka koži koja je vruća i suva na dodir.
• Izmenjeno stanje svesti, poput usporenog govora, zbunjenosti, delirijuma i upadanje u stanje kome.
• Mučnina i povraćanje.
• Crvena koža kao posledica povišene temperature. 
• Plitko i ubrzano disanje. 
• Ubrzan rad srca. 
• Glavobolja. 
• Gubitak ravnoteže.
• Gubitak svesti.

Da li postoji odložena sunčanica?

Odgovor je – DA!

Nakon izlaganja suncu, morate znati postoje situacije kada se sunčanica ispoljava sa odloženim dejstvom. 

Naime, zakasnela sunčanica može da se javi i posle 6-12 sati nakon izlaganja suncu, i često može da se javi u toku noći, ili prilikom buđenja ujutru.

To je upravo ono što se desilo meni. 

Koje mogu biti posledice toplotnog udara i sunčanice?

Kada govorimo o sunčanici, bitno je znati da ona zna brzo da preraste u jako ozbiljno zdravstveno stanje.  

U zavisnosti od toga koliko se podigla temperatura tela, sunčanica može dovesti i do fatalnih posledica. 

Jedna od njih je oštećenje vitalnih organa, poput mozga.

Druga je smrtni ishod.

Kako pružiti pomoć osobi koja ispoljava simptome toplotnog udara?

Za početak, nema mesta panici. 

Brza reakcija je od presudne važnosti.

Sunčanica kod dece zaista jeste opasno stanje koje može u nekim slučajevima dovesti do fatalnih posledica, ali verovatnoća za ozbiljnije ishode se vrtoglavo smanjuje ukoliko se brzo pristupi prvoj pomoći. 

Ukoliko ste već nazvali hitnu pomoć, još uvek postoji par stvari kojima vi lično možete pomoći bolesniku umesto pasivnog čekanja.

• Odmah potražite hlad, ili osobu uvedite u zatvorenu, po mogućstvu klimatizovanu prostoriju. 
• Skinite sa nje višak odeće.
• Rashladite je tako što ćete je staviti pod hladan tuš, a zatim postavite hladne, mokre peškire na glavu, vrat i potpazušne jame.
• Osobu možete potopiti do vrata u kadu sa vodom koja je rashlađena kockicama leda. Svi se sećamo kultne scene iz filma Univerzalni vojnik, zar ne? E pa, tako nekako – što manje odeće, i što više hladne vode!
• Postavite je u ležeći položaj, sa nogama podignutim iznad nivoa glave.
• Nudite je malim gutljajima vode na sobnoj temperaturi.
• Pored vode, pomoći će i napici koji sadrže elektrolite. 
• Kasnije, kada osoba malo dođe sebi, možete da je ponudite i slanim grickalicama koje podižu pritisak, ili pak bananama i lubenicom.

Prevencija sunčanice kod dece i odraslih

Kako bismo se sačuvali od sunčanice u ovim letnjim danima, moramo preduzeti preventivne mere zaštite.

Dobra vest je da se od sunčanice možemo zaštiti, jer je vrlo lako uočiti uslove za njen nastanak.

Za početak, valjalo bi izbegavati boravak na suncu, ili na otvorenom, u najtoplijim delovima dana.

Ipak, ukoliko je to nemoguće zbog prirode vašeg posla ili naprosto neodložnih obaveza, još uvek postoji par stavki kojima možete delovati preventivno:

• Za početak, opredelimo se za laganu letnju odeću.
• Izbegavajmo slojevito oblačenje kako bismo telu omogućili nesmetano hlađenje.   
• Smatra se da tamna, crna boja apsorbuje sunčevu toplotu, te je preporuka nošenje bele odeće.
• Za koju god boju da se odlučite, bitno je samo da odeća bude lepršava kako bi vazduh nesmetano cirkulisao oko vašeg tela. 
• Kačketi, šeširi sa širokim obodom i sunčane naočare samo su deo aksesoara za prevenciju sunčanice. 
• Ne štedite na kremama sa zaštitnim faktorom, vaša koža biće vam zahvalna na tome. 
• Hidrirajte se! Unos vode određuje i kasnije lučenje znoja, te se pobrinite da sa sobom uvek nosite flašicu vode.  
• Trudite se da češće budete u klimatizovanim prostorijama, ali sa druge strane, izbegavajte prevelike temperaturne razlike. 
• Nemojte da vas bude sramota da kišobran koristite u funkciji suncobrana!
• Lepeza je takođe neizostavni deo sadržaja torbe.
• Izbegavajte konzumiranje alkohola, kao i lekova koji na bilo koji način mogu uticati na smanjeno izlučivanje znoja. 
• Pre nego što počnete provoditi puno vremena napolju, probajte da se aklimatizujete tako što ćete svaki dan pomalo povećavati količinu vremena provedenog na suncu, što može potrajati i par nedelja. 

Saznajte kako da pobedite kada nastupi temperatura kod dece!

Sunčanica šta raditi ? Faktori rizika

Iako svi možemo u nekom trenutku života da pretpimo toplotni udar, pogotovo tokom letnjih meseci, postoje i neke kategorije koje su pod većim rizikom od ostalih. 

• Deca, čiji centralni nervni sistem još uvek nije dovoljno razvijen, pogotovo kod onih mlađih od 4 godine.
• Stari ljudi, sa preko 65 godina starosti, čiji je centralni nervni sistem počeo da se troši i propada. 
• Gojazni ljudi.
• Osobe koje koriste lekove koji utiču na sposobnost tela da ostane hidrirano, poput lekova za sužavanje krvnih sudova, beta blokatora, antihistaminika, diuretika, ili pak antidepresiva i antipsihotika. 
• Osobe koje koriste alkohol ili narkotike. 
• Dodala bih na listu i žene u menopauzi. Zašto? Zato što možete zamisliti šta se u njihovom organizmu dešava kad dodatno podgrevate valunge – nešto poput spontanog sagorevanja! 

Opasna sunčanica – Mit ili istina? 

Ljudi većinom veruju da sunčanicu mogu da zarade samo na plaži, bilo da je reč o moru, reci ili jezeru.

Iako se planina povezuje sa hladnim, svežijim vazduhom, istina je da sunčanicu možete da dobijete i tokom boravka na planini.

Planinsko sunce snažnije emituje sunčevu svetlost i toplotu. 

Iz tog razloga, u obavezi ste da preduzmete odgovarajuće mere zaštite čak i tokom svog boravka na planini. 

I za kraj:

Nikada, ali baš nikada ne ostavljate decu, hendikepirane osobe i životinje u parkiranim kolima!

Ovo se nažalost dešava s vremena na vreme, i takve priče najčešće čitamo u crnoj hronici, jer se završavaju smrtnim ishodima. 

Naime, u kolima koja su parkirana na suncu, sa zatvorenim prozorima, temperatura se za svega par minuta može podići i preko 10 °C.

Deca, bolesne osobe i životinje su kategorije koje su u ovim situacijama životno ugrožene, jer ne mogu sami da se izbave iz ove smrtonosne, toplotne zamke.

Ukoliko se desi da naiđete na takav slučaj, uzmite šta god vam se nađe pri ruci i razbijte staklo na automobilu!

Pri toj temperaturi, svaki minut čekanja znači razliku između života i smrti!

Čuvajte se sunčanice i bezbedno uživajte u lepom vremenu! 

Za Dragu Savetu piše Dejana Petrović!