Sistem vrednosti nekada i sada – srljamo li u propast?

Sistem vrednosti je već odavno sakriven u nekoj tmurnoj pećini.

Čestitam! Uspeli smo da pokvarimo šaru na klikeru!

Pokvarimo dete koje od nas treba da uči.

Na ono parčence plodnog tla sadimo kukolj, znači, mi smo pokvareni. 

Kvarimo svet i odnose oko nas, znači, mi smo jedni od uzroka.

U nastavku teksta saznaćete da li stvarno letimo u sunovrat ili i dalje ima nade za nas ili barem našu decu!

Počnimo od početka.

Sistem vrednosti – gde sve grešimo?

Zaboravili smo šta je dete

Dobili smo ga kao dar. 

Malo, prazno, plodno i pogodno tlo u koje treba da posadimo ono najbolje od sebe. Da to negujemo, zalivamo, okopavamo i orezujemo.

Držimo decu pod staklenim zvonom. 

Verujem da je svima jasno šta to znači. 

Dete neće steći imunitet. 

Neće doživeti ništa, ako nije napravilo i probalo pitu od blata. 

Pojelo travu, palo sa bicikla, razbilo se kao kruška sa drveta, jelo neoprano voće iz komsijske bašte….

Šta je nama falilo kad smo odrastali sa svim tim ,,zabranjenim stvarima” za raditi? Roditelji dolazili po nas kad padne mrak u susedne ulice. 

Zaigramo se, ne obaziremo se na vreme. 

Smatram da smo ispali odlično, da smo samostalniji, sa više samopouzdanja. 

Danas, nemamo nikakav autoritet prema deci, niti to dozvoljavamo onima koji bi to trebalo da budu (nastavnicima, profesorima) te naša deca nemaju poštovanja ni prema starijima od sebe.

Deca psuju kao kočijaši i odgovaraju svima i svakako. 

Mislimo da je slatko kada dete onim slatkim glasićem kaže nekome ružnu reč i sa osmehom prihvatamo tako nešto. 

Ono to prepoznaje kao odličan model ponašanja i usvaja ga te ne preza da to kaže svima. 

Nije kulturno.

Deci se danas roditelji boje da kažu NE

Veruju da će ih dete manje voleti ako nešto odbiju, ako im nešto zabrane, ako ih kazne jer su bili neposlušni ili bezobrazni. 

NE je lek, naravno, propraćeno adekvatnim stavom bez popuštanja zarad discipline, da bi dete shvatilo da svako delo ima posledicu, bilo dobru ili lošu.

Deci su data sva prava, a malo obaveza. 

Naravno, ima roditelja koji su i ranije toliko raspustili decu i prepuštali ih ulici, da sami odrastaju i snalaze se, da sami istražuju svet bez da mogu da ih pitaju šta ne znaju ili bez podrške u njihovim malim, ali tada vrlo bitnim, planovima. Toj deci danas fali ljubav, razumevanje, podrška.

Bojeći se toga, ta deca, sada odrasli ljudi, greše i preteruju u brizi, pažnji pa čine magareću uslugu, prave od dece nesposobnjakoviće i mlakonje i ako to zapravo nisu.

Pazite se ove zamke.

Meru je teško naći, grešićete, učite, edukujte se. Bitno je da radite najbolje što umete i isplatiće se.

Država je uredila to tako da dete mora da dobije sta želi inače odrasli snose odgovornost.

Na primer, komšinica je od strane ćerke prijavljena Centru za socijalni rad jer joj nije dala da bude sa drugaricama do duboko u noć u centru. 

Pritom, dete je imalo oko 14 godina. 

Kada je dobila poziv upitala ih je da li bi oni pusitli svoje dete sa toliko godina tako dugo i ko bi bio kriv da se detetu nešto desi. 

Kriv bi bio roditelj i niko on njih ne bi pustio svoje dete. 

Razumete li uopšte u čemu je problem? 

Dete ima pravo da vas tuži za nešto što im vi ne dopustite, a što bi se danas smatralo sasvim normalnim. 

Dete nije snosilo nikakve posledice niti imala savetovanje sa nekim zbog toga.

Pre je učitelj, da ne kažem direktor u školi, bio strah i trepet. 

Šta današnja deca dopuštaju sebi u školama. 

Mi ih tamo ne možemo usmeravati, kažu da to sve potiče od kuće. 

Šta danas deca gledaju, čime pune svoje male prazne glavice? Koji se sadržaji njima puštaju? 

Da li ih učimo da jesu u trendu, ako ne prate trendove već je u redu da budu svoji? 

Deca ne znaju da drže olovke u rukama.

Da nacrtaju osnovne stvari, a znaju da drže mobilne telefone, dok i ne čitaju da tačno nađu šta ih zanima.

Ne znaju da bace i uhvate loptu, da trče pravilno, ne umeju da vežu pertle.

Šta smo uradili? 

Da li je zaista istina da toliko nemamo vremena za dete, koje smo pritom jako želeli? 

Ko nam vaspitava dete? 

Zar nam je stvarno lakse da im tutnemo telefon u ruke da budu mirni da bi mi imali svoje minute komfora? 

Krivi smo!

Deca ne znaju da razgraniče šta je dobro, a šta ne. 

Naš posao je da ih tome naučimo.

Zašto je anksioznost bolest modernog doba pročitajte OVDE!

Definicija sistema vrednosti

Sistem vrednosti je skup stavova i ponašanja koji na dobar ili loš način utiču na svet oko nas.

Etika ima za cilj da definiše šta je dobar ili vrli čin.

 Dobar obrazac ponašanja, bez obzira na kulturu naroda, tako reći, opšte dobro.

Moral je skup normi, tačnije pravila ponašanja koji su deo datog društva.

Kakav je naš sistem vrednosti?

Svako če reći da je dobar, odličan. 

Pa ja sam baš moralan čovek, lepo se ponašam, kulturan sam. 

Jesmo li?

Kakvi smo u afektima? Kakvi smo drugima iza leđa?

Umemo li da kontrolišemo svoje ponašanje, da stanemo na loptu ili pustimo da bujice izlaze iz nas pod izgovorom da smo takvi, eksplozivni? 

Najgore mi je kad čujem, pa ja sam samo iskren. 

Dobro, jesi ali daj malo empatije, saosećanja, izfiltriraj reči, dela, ton. 

Bezobrazluk i drskost nisu deo toga.

Mislimo da imamo prava da se ponašamo kako želimo. 

Zar ne vidimo koliko smo se otuđili jedni od drugih? Mislite li da to ima veze i sa ovim?

Onda dođe ono: ako se on/ona tako ponaša prema meni, mogu i ja prema njemu (ni deca se ne ponašaju više tako). Ako je on malo kraducnuo, mogu i ja, pa treba mi, malo ću slagati da bi sve bilo kako treba…. 

I to je začarani krug koji nas čini lošim ljudima i ne može doneti nikome ništa dobro na duge staze!

Haloooo, čoveče, stani! Ti koji si pre toga rekao da si dobar čovek.

Dakle, sistemi vrednosti su nam poremećeni

Nije to samo od juče ili danas, datira to od vajkada, od kada čovek postoji. 

Problem je sto niko neće da bude bolji. 

Ljudi koje smatramo neukima, ljudi sa sela, prosti ljudi, oni ispadaju najbolji ljudi. Plaču zajedno sa komšijom kome je crkla krava. 

Ne vesele se tuđoj nesreći jer znaju vrednost onoga što je neko izgubio. 

Daće ti jabuku i ako mu je poslednja, imaće, daće i njima Bog, biće.

Mi koji vijamo karijere, čitamo, obrazujemo se, mislimo da smo iznad svih, da smo popili pamet sveta i da možemo kako hoćemo i da manipulišemo i da krademo, da grabimo, gazimo preko svih…. 

Sve to neko vidi, staće i nama neko na rep, doveka ne može.

Žalimo se kako nam je okolina prljava, smeća svuda.

Zašto deca bace smeće pored kante, oko kante, ni ne došetaju do iste? 

Samo jednom sam bacila flašicu pored puta, mislila sam da ću biti faca jer su i drugi to radili.

Mama me je vratila po nju i ako je gomila drugara išla iza nas, da je pokupim i bacim u kantu.

Bilo me je jako sramota, ali sam uradila i zapamtila za sva vremena.

• Papir po papir – deponija
• Deponija po deponija – zagađenje
• Zagađenje – klimatske promene za koje niko do sad ne mari mnogo, a pričaju o tome i posledicama koje i sami osećamo.

Pazite, sve počinje od jednog papira koji nije završio gde treba.

Sitnice su važne.

Poslušajte pesmu od Atomskog Skloništa – čedna gradska lica. Remek delo, u par reči ono kako jeste.

Treba li nam to?

Nismo dobar model ponašanja ni deci ni drugima oko sebe.

Šta je danas ono što se vrednuje? Sistem vrednosti danas

Prelistali ste popularne reels snimke, gledate na you tube kanalima  koje kakve spodobe.

Pa, zaboga, za najlepšu ženu sveta je proglašen muškarac! 

Heej, muškarac!

Mi se smejemo tim stvarima. 

Ljudima koji su na nakaznostima, nemoralu, veštačenju sebe, prodavanju sebe za automobile i dobrog dasu/žensku, izjavljivanjem budalaštinama doveli sebe do ,,slave” i popularnosti. 

Smejemo se i ništa ne preduzimamo, samim tim što ih gledamo mi njima dižemo rejting. 

Kada pokažemo to nešto nekome drugom, zagađujemo i njihovu glavu i tako u krug. Trujemo se budalaštinama.

Šta mi to učimo?  Kakva nam je to razonoda? 

Gde su nestale one prave razonode i razbibrige? 

Sve je smešteno u malu spravu zvanu trelefon?

Da li vam je normalno da vaša deca snimaju klipove i kače ih svuda po mrežama, da ne kažem kako odevene devojčice, koje su to reči, izjave…?

Da li vam je normalno da retko ko pretražuje reč PORODICA, a pretražuje nepismene ljude koji pričaju koješta? 

Izgleda da jeste. Prst na čelo! 

Koji je vaš izgovor?

Saznajte zašto je porodica stub društva i države OVDE!

Muzika i sistem vrednosti 

O čemu peva estrada? Na šta se klinci lože?

Muzika nam je puna poroka!

Brza kola, laka lova, lake žene, koja pljačka, neko je nekoga malo koknuo… – Faca si ako si mangup.

Ti si mene prevario, a ja se opila i legla sa drugima – Jadna sam i to je ok, ti si kriv.

Depresivan sam, mene niko ne voli, moj život nema smisla, daj da se resim muka, uzmem nešto da me podigne – Drogiram se i alkoholišem i svi su krivi zbog toga.

Recimo da su to neke podele, mada što se muzike tiče može tema da se razvuče.

Slušam tu pesmu jer je ritam baaaas dobar, kida! 

Ok, a čujes i tekst. Ima li smisla to što ti slušaš. 

Ti se zabavljaš, lečiš i tugu, plačeš i smeješ se uz tu muziku. 

Ona ima, po psihologiji, jako moćan uticaj na čoveka. 

Shvataš li šta sadiš i zalivaš u sebi?

Kako mi kao stariji možemo da utičemo na decu što se tiče muzike?

Teško. Toliko je sadržaja da ni mi, a kamoli oni koji su gladni istraživanja i saznavanja, možemo da izbegnemo da bar naletimo na tako mešto. 

Možemo ih pitati o čemu pesma koju slušaju govori, šta oni misle da treba raditi i da je u redu, a šta ne. 

Učiti ih da razgraniče dobro od lošeg.

Novac i sistem vrednosti

Mi stariji imamo drugih problema. 

Radimo da bi imali novca da živimo, a od posla nemamo za to vremena te se život svede na vikend za koji često nemamo ni volje ni snage. 

Biramo da lenčarimo u udobnosti doma sa sve četiri u vis pripremajući se za radnu nedelju. 

Tako život teče, mi smo sve nezadovoljniji, depresivniji. 

Pa razmišljamo kad već nisam otišao nigde, komšija je kupio odličan auto ili  vidi, ima bazen u dvorištu, da ja kupim to. 

Tako počinjemo da grabimo materijalne stvari, da idemo korak po korak više na društvenoj lestvici pokazivanja i dokazivanja, a zaboravljamo na dušu.

Ipak, svi je i te kako osećamo kad jednog dana zbog svoje praznine u koju smo je bacili počne da boli!

U grob ništa nećete odneti, par cipela i odelo u koje vas obuku, toliko. 

Pitaće vas godine gde ste ih protraćili i unuci gde ste bili.

Koje ste avanture prošli? 

Jel more stvarno slano i da li smo videli delfina na Dunavu? 

Šta da im kažemo? 

Koje bogatstvo iz duše i doživljaja da im prenesemo ako je sve što imamo fasada i novi auto ispred kuće?

Ljubav i porodica kao osnova sistema vrednosti

Znaš da nekoga voliš kada se zamisliš i zapitaš se kako bi se osećao da te osobe nema. Da je nikada neće više ni biti.

Kada se na to odgovori znaćeš.

Ljubav je briga. 

Ja brinem da li si dobro, da li si gladan, da li ti je hladno, imas li čistu majicu… Ljubav se iskazuje u sitnicama, u poštovanju, zagrljaju, dodiru.

Za ljubav se žrtvuješ, svoj sekund neba pokloniš nekome tako što skuvaš kafu i podeliš vreme sa nekim. 

Srećan si kada je drugi srećan.

Biti sebičan je najlakše, ali, kako se ti osećaš kada je neko drugi sebičan i ti trpiš?

Loše, zar ne? Tako je i drugom. 

Dakle, daj ono što želis da ti se pruži, neće pasti kruna sa glave ako podnesemo neku žrtvu.

Porodica je pak stub društva 

Treba je dobro armirati, utvrditi, utemeljiti i početi zidati.

Da bi u porodici vladala ljubav, zdrave vrednosti moraju da se prenose sa roditelja na decu. 

Da kruže između supružnika koji ih oblikuju u modele i približavaju deci na njima pitak i razmljiv način, što rečima što delima.

Sistem vrednosti u Srbiji

Nije istina da nas Zapad kvari. Nisu drugi krivi uvek za naše padove.

Ako ne dopuštaš uticaj neće se ni događati. 

Ukoliko filtriraš nametnuto, kako te zadesi pogrešno?

Znači, problem je u tebi.

Tu traži krivca.

Šta sejemo to i žanjemo.

Sejemo razuzdane generacije.

Sejemo priče i bajke sa srećnim krajem, a živimo D mol.

Ako nam država već ide u sunovrat, a prinuđeni smo da živimo ovde, zašto i mi moramo da pratimo trend pada? 

Rastimo za sebe i svoju porodicu. 

Gajimo decu koja su bogata vrlinama, znanjem, poštenjem, dečake koji su džentlmeni, devojčice koje su dame.

Ako nam koren ne valja cela biljka pati i na kraju se suši.

Mi skupljamo novac za lečenje putem SMS-a, dok pobednici kviza Slagalica dobiju mizerno novca za razliku od pobednika Rijalitija.

Vratite sramotu i stid u modu!

Da li je moguće da svojom glupošću vi plaćate blud i nemoral, a ne cenite znanje?

Na operacije se čaka po nekoliko godina, a privatno isti lekar za mnogo novca može da vas operiše za koji dan? 

Zašto imamo zravstveno osiguranje? 

Zašto svaki lek na recept plaćamo punom cenom?

Zašto ljudi koji su radili 40 godina imaju penzije tolike da jedva kupe lekove i plate račune?

Zašto ljudi koji su izbegli u Srbiju nesrećnim okolnostima imaju veća prava, svu pomoć iste, a oni koji su ovde oduvek, odavde, generacijama su tu, država ne odobrava skoro ništa. 

Da ne kažem oni koji su sve to dobili pre 30 godina kad su izbegli i i dalje se smatraju ugroženim i ako imaju sve.

Kako to da samo ako si u stranci možeš da dođeš do nečega ili preko veze i koverte.

Gde je tu naša vrednost, realna potreba koje treba da se uzmu u obzir, a ne ko je kome ko?

Pričamo o inkluziji. 

Šta se dešava sa zapošljavanjem ljudi koji imaju smetnje u razvoju ili invaliditet. 

Šta se dešava sa njihovim uključivanjem u društvo, a da nije u pitanju samo ustanova koja se bavi njima? 

Zar oni sa svojim znanjima manje vrede od nas koji nemamo te vrste problema?

Banana država je za nas gala.

Pravoslavna država Srbija i sistem vrednosti

Svi se dičimo hrišćanstvom, pravoslavljem, Kosovom, zadužbinama, Nemanjićima.

Dičimo se, ali, da li živimo to što veličamo? 

Ili nam ono samo služi kao ideja za tetovažu?

Hrišćanske vrednosti se potiskuju u drugi plan.

Gde su 10 Božijih zapovesti?

Da vas podsetim:

1. Ja sam Gospod Bog tvoj; nemoj imati drugih bogova osim Mene.

2. Ne pravi sebi idola niti kakva lika; nemoj im se klanjati niti im služiti.

3. Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svog.

4. Sećaj se dana odmora da ga svetkuješ; šest dana radi i obavi sve poslove svoje, a sedmi dan je odmor Gospodu Bogu tvome.

5. Poštuj oca svoga i mater svoju, da ti dobro bude i da dugo poživiš na zemlji.

6. Ne ubij.

7. Ne čini preljube.

8. Ne ukradi.

9. Ne svedoči lažno na bližnjega svoga.

10. Ne poželi ništa što je tuđe.

Gde je Hrišćanska ljubav nestala?

Himna ljubavi iz Biblije:

•  Ljubav je velikodušna, to je dobronamerna ljubav, ne zavidi, ljubav se ne hvali, ne nadima se;
•  nije gruba, ne traži svoje, nije razdražljiva, ne pamti zlo;
•  ne raduje se nepravdi, nego se raduje istini;
•  sve pokriva, sve veruje, svemu se nada, sve podnosi.

Ljubav nikad ne prestaje. Proročanstva? Proći će. Jezici? Oni će ućutati.

Znanje? Proći će…

A sada: vera, nada i ljubav ostaju

to troje, ali najveća među njima je ljubav.

Gde ste sad? 

Da li su vam ove vrednosti poznate samo ili ih poznajete ili nazirete? 

Gde su u Srbiji, među mladima? 

Pravoslavci, vernici, koji slavimo slave i zaklinjemo se svetinjama, molimo svecima…

Čime i ko da nam brani družavu kada u njih nismo sadili ono što trebamo? 

Šta da brane i čemu da se nadaju kad odbrane kad ništa nisu dobili?

Niko im nije pružio opipljivu nadu i ono za šta treba da se bore.

Moja državo, jadan si naraštaj izrodila. 

Trebaće vremena da se oporavi narušeno.

Sistem vrednosti dragi moji nije izgubljen zauvek

Halo? Dobar dan, ovde vaša pamet.

Došla sam da pitam gde ste, šta radite, kako ste, o čemu mislite sad?

Mislite li da kritikujete samo ili delate?

Počnite od sebe, svoje dece, svoje okoline.

Talas dobrih vibracija se vrlo lako i lepo širi, probajte, nije teško.

Možda u početku budete kaskali malo, zapinjali, ali uz malo vežbe, OLA, eto nas na pravom putu. 

Možda ćemo videti kao prababe i pradede bolje generacije, ali bitno da ih vidimo i da znamo da nismo uzalud protraćili život već da smo ulagali u ono najbolje, u temelj, u decu i porodicu.

Za Dragu Savetu piše Marija Arsić!