Samodovoljnost ili ljubav prema bližnjima?

Samodovoljnost je sve češća i prisutnija u savremenom svetu i to ne bi bilo tako strašno da se ona ne postavlja kao imperativ života. 

O čemu se zapravo radi?

Ovaj tekst je slobodno mišljenje autora i kao takvo za njega nisam radila opsežnu pripremu niti SEO istraživanje po ključnim rečima. 

Ukoliko neko i pročita ovaj tekst, obzirom da nije rađen da bi bio “popularan” već da bi neke stvari objasnili i približili sluđenom narodu, nadam se da će mu pomoći.  

Duži niz godina radim kao copywriter, odnosno pisac sadržaja za net kako biste to najplastičnije razumeli. 

Bavila sam se mnogim temama, uglavnom su to bile teme koje donose određenu marketinšku vrednost proizvodima koji se plasiraju. 

Dakle, ukoliko se radi o proizvodima za negu kože i kose moji tekstovi bavili su se ovim temama, tako i kad je reč o drugim proizvodima. 

Dešavalo se da pišem i za portale posvećene turizmu i putovanjima i onda bih najradije birala iskustva drugih sa zadatom destinacijom. 

Zašto je to važno za svakog kvalitetnog copywritera?

Jer ljudi prosto kupuju na osnovu osećanja. 

Dakle kada vam neko prodaje proizvod bez obzira koji, on će direktno udarati na vašu dobit i osećanja. 

Zapravo pokušaće na što bolji način da vas kroz manipulaciju emocijama ubedi da vam je taj proizvod neophodan. 

Znate sigurno svi onu reklamu za kosmodisk: “Od kada ga nosim mene leđa više ne bole”. 

Neka i samo 40 % ljudi padne na ovu priču o tome da ga je kosmodisk spasao bolova u leđima koji i te kako znaju da pokvare kako kvalitet života tako i kvalitet i radost trenutka pa je kampanja uspela. 

Zašto vam uopšte govorim o ovome i kakve veze ima marketing sa samodovoljnošću?

To je ono što ćete saznati ukoliko nastavite da čitate ovaj tekst!

Samodovoljnost značenje

Samodovoljnost ili autarkija na staro grčkom jeziku je društvena pojava koja se manifestuje u vidu individualnog ili kolektivnog zatvaranja u okvire sopstvenog (ličnog ili grupnog) socijalnog miljea, uz prenaglašeno ili isključivo oslanjanje na vlastite razvojne potencijale u raznim oblastima društvenog života, od kulture, preko politike, do ekonomije. (izvor wikipedia). 

U svakodnevnom životu samodovoljnost kao što i sama reč kaže znači da ste dovoljni sami sebi i da vaš život može biti kvalitetan i uspešan bez drugih ljudi. 

Razni treneri života (life couch) i drugi influenseri, psihoanalitičari, hipnozeri, i ostali popularni nazivi kako god, vam besomučno propagiraju samovolju. 

Kako?

Tako što vam iz frižidera iskaču sa čuvenim budi sebi najvažniji, otkači sve ljude iz svog života zbog kojih se osećaš loše, ti si sam sebi dovoljan i slično. 

Ne znam da li zato što generalno žene više čitaju ili zato što im je više potrebna pažnja obično su baš one na udaru ovakvih gurua. 

Neminovno je tako i hteli vi to da prihvatite ili ne, hvataju nas na emocije i to obično one manje lepe. 

Svako od nas se dnevno bori sa mnogo izazova i problema, a oni vam nude izlaz iz toga. 

Ali ne bilo kakav izlaz nego izlaz tako što ćete druge isključiti iz svog života. 

Zašto je samodovoljnost trend?

Zato što smo pre svega po prirodi egoistična bića i zato što nas upravo ljudi povređuju. 

I to bliski ljudi, zar ne?

Mene recimo ne može da povredi to što misli neka tamo komšinica o meni, ali ako mi to isto izgovori prijatelj ili suprug i te kako će zaboleti. 

Zato se kao najlakše rešenje problema i taj zid nedodirljivosti stvara tako što se isključujete i osamljujete. 

Nije loše, ako se nekad osamite, ali ako to radite iz pogrešnih razloga neće vam doneti baš ništa korisno na duge staze. 

No, kada bismo makar na trenutak stavili svoj ego po strani verovatno bismo se sami sebe postideli. 

Sigurna sam da ste i vi nekada nekoga makar i nehotimično povredili. 

Neko je  zbog vas lio suze ili se barem na tren osetio loše. 

Ipak, to ne radimo baš često. 

Poznajem mnogo ljudi koji se ama baš nikad nisu zapitali da li je neko zbog njih patio. 

Po prirodi smo grešna bića i to nije ništa strašno, ali ako se u grehu utvrđujemo umesto u ljubavi često sami sebe dovodimo u ne tako lepa stanja i ne tako lepe situacije. 

Telo negujemo, zdravlje se trudimo da negujemo, kosu, nokte, lice itd, a koliko nas neguje dušu?

Na ulici više gotovo da ne možete videti prirodnu devojku sa svim svojim nedostacima. 

Sramota je izaći na ulicu bez šminke, bez filera, bez lažne guzi i zategnutih mišića. 

Da li je to stvarno toliko važna potreba? 

Naravno da nije!

Nisam još srela osobu koja je nakon svih tih dorada na svom fizičkom delu bića srećna i kojoj je to dovoljno. 

Konstano nam treba više! 

Više novca, više vremena, više putovanja, vi hrane, više uživanja, više strasti, više svega! 

Jurimo kao muve bez glave, a opet nikad nismo bili prazniji. 

Čoveče milioniti deo sveta, deliću svemira spusti se na zemlju!

Inače će udarac biti težak. 

Opsednutost srećom i sobom!

O da, ovo je za mnoge od nas ključ svih problema.

 Opsednuti smo time da budemo srećni u svakom trenutku svog mizernog života. 

Kada bismo samo na kratko došli sebi…

Uvek nam je malo. 

Mala pozicija na poslu, mala plata, mali stanovi i kuće, malo slobodnog vremena…

Da li stvarno mislite da možete makar na kratko biti srećni i zadovoljni kad vam je stalno potrebno više da biste se dobro osećali sami sa sobom?

Ljudi su društvena bića! 

Nije predviđeno, niste načinjeni da budete sami. 

Ustanete ujutru, nabacite lažan osmeh sa pola plastike u njemu, namažete skupe kremice, sredite frizuru i spremne ste da pokorite svet! 

Samo već do polovine dana osećate se kao zgaženi pikavac, a ne kao super heroj. 

Zašto?

Zato što ste na prvo mesto stavili sebe kao uzvišeno biće! 

Ne niste to, žao mi je! 

Lepo je voleti sebe, ali se taj narativ potpuno obesmislio. 

Znate ko istinski voli sebe? 

Onaj koji se svakog dana pokaje, onaj koji ima ljubavi za druge, onaj koji svakog dana zamoli za oprost i milost. 

Ne volite sebe tako što se hranite skupim “zdravim” proizvodima, tako što ste se danas tri puta okupali i namirisali najskupljim parfemom…

Duša vam smrdi, džaba sve pare ovoga sveta. 

Duša se pere ljubavlju i pokajanjem. 

Dobrim delima ne sapunom od magarećeg mleka sa antibakterijskim dejstvom. 

Mir nemate. 

Ulazite u drogerije i kupujete suplemente ili lekove za spavanje ubeđujući sebe da ne možete da odmorite zbog obaveza i stresa. 

Da je duša mirna, da je svakoga dana umivate nežnošću, ljubaznošću ne bi vam trebao Melatonin, a ni bromazepam. 

Potrošačko društvo i ljubav

Ljubav odavno nije na ceni. 

Zapravo tamo negde oko 14.februara (dan zaljubljenih)  obično donosi veliku zaradu kompanijama. 

Posle toga je sasvim ok da psujemo jedni druge, vređamo i to tamo gde najviše boli, spotičemo one bolje i na višim pozicijama, odustajemo od braka jer je postalo teško, a mi to tako nismo zamišljali. 

E pa vidite, kao potrošačko društvo na svom maksimumu nisu nam krivi ni svi političari ovog sveta, ni roditelji ni neprijatelji, sami smo krivi. 

Zamenili smo one borbe za porodicu, za decu, za slabije od sebe borbom oko snižene piletine u Lidl-u. 

Da li smo mogli više da unizimo sebe?

Uvek može više, to je fakat, ali ljudi posle svega toga mi i dalje slušamo glas iz ekrana koji nas ubeđuje da je sasvim ok odustati od ljudi, od braka, od roditelja, od porodice jer pobogu oni su nas povredili. 

Čime? 

Time što nisu uradilli ili rekli ono što mi od njih očekujemo? 

Uvredili su nas i povredili jer smo puni sebe, toliko puni da ne vidimo tugu bližnjih. 

Znate kad čovek povređuje one koje voli, to u većini slučajeva radi iz nemoći i velike patnje. 

A kako većina nas reaguje? 

Tako što se naljuti ili poželi da vrati istom ili većom merom. 

Toliko smo sami sebe ispovređivali nebrigom i manjkom ljubavi da nije ni čudo što se svaki drugi čovek, pa čak i dete bori sa depresijom i anksioznošću. 

Mrzimo druge. 

Kriva nam je država, kriv nam je rođak, krivi roditelji zbog trauma, krivo društvo zbog bahatosti i nevaspitanja, krive ustanove, samo mi nismo krivi. 

E pa malo sutra! 

Počni da čistiš sebe i videćeš kako ti se vrata u neki bolji svet otvaraju. 

Ne shvatajte ovo bukvalno, jer znam da mnogi od vas hoće. 

Stvari u svetu i oko vas biće iste, ali će se vaše poimanje sveta i smisla promeniti. 

I tako promenjeni uspećete da vidite stvari malo drugačije i dobićete smirenost u sebi koja će vam naposletku doneti sreću u svom izvornom smislu. 

Dakle, samodovoljnost ili ljubav prema bližnjima?

Pre svega ljubav prema Bogu, jer on nas je stvorio i zna svaku našu misao i svako naše delo. 

Zatim ljubav prema bližnjima jer bez nje nećemo moći da ih razumemo, da razumemo našu grešnu prirodu niti da se izdignemo iznad greha. 

Ne mrzi na čoveka, mrzi na greh njegov! 

Dakle ovo je rečenica koja mi je život promenila. 

Svi smo grešni, ali baš u tim momentima povređenosti nisam bila u stanju da se toga setim. 

Lakše je nekako kada si povređen da sav taj bes i ljutnju usmeriš ka nekome, jer šta bi inače sa tim radio?

Okreni drugi obraz! Ne zbog drugih već zbog sebe. 

Pomoli se za te koji su te povredili i videćeš kako se stvari dovode u red. 

Posle nekog vremena razumećeš i počećeš da se ispunjavaš dobrim delima, smehom, igrom, a ne materijalnim stvarima ili ambicijama. 

Pustite to ljudi! 

Neko je sve ovo oko vas stvorio za vas! Neko vas voli jer ste njegova tvorevina, baš takve nikakve kavi u dubini jesmo. 

Sve je stvoreno za vas i radi vas! I ptica i Sunce i Mesec i zvezde. 

More, povetarac, božuri i jorgovani. 

Uživajte u tome, negujte svoju dušu lepim rečima, razumevanjem, pažnjom, ljubavlju. 

Prava, istinska ljubav ona koja donosi najlepše trenutke i uspomene je uvek i žrtva. 

Budite svesni toga! 

Naročito onda kad kažete “Jedan je život!” ko ga šiša. 

Baš tada sebi činite medveđu uslugu. 

Svesno činite greh i koračate ka ambisu koji je sigurno blizu. 

Svako vaše nestrpljenje, svaka ružna reč, svaka suza u oku drugog bića udariće vas onda kada se najmanje nadate. 

Život ima gorak način da nas vrati sebi!

Zato sledeći put kad vas neko nagovara na neku budalaštinu pre nego što kažete “Jednom se živi” dobro se ujedite za jezik, jer bolje da vam jezik malo utrne nego da sve to proplačete i iskukate kasnije!

Slava Bogu za sve! 

P.S. 

Nadam se da ćete razumeti nameru da ne uvredim nikoga već da istini dam pravo ime! 

Vaša Draga Saveta!