Prvi septembar ili prvi januar? Kog dana u godini više lažemo sebe?

Moja sećanja na prvi septembar kao i osećanja vezana za taj datum nikada nisu bila lepa. Iako odličan đak nikada nisam volela školu niti te “zabavne aktivnosti” koje me od prvog septembra očekuju. 

Doduše, ni moji roditelji se nisu preterano trudili da mi taj datum ostane u lepom sećanju. 

Vrhunac njihove roditeljske ljubavi povodom mog kretanja u prvi razred bio je kada se na radiju u kecu dan pre njega čula pesma “Budi  najbolji đak” Snežane Đurišić. 

Inače pesmu je neki ponosni tata naručio na radiju svom prvencu. 

Moji su pojačali i onda pevali preko mosta. 

Toliko o tome 🙂. 

To su ipak deca komunista pa ih treba razumeti, koliko se može. 

Emocije im nisu bile jača strana nikada.

Osim, ako se ne radi o emocijama vezanim isključivo za njih. 

No, da se vratimo temi.

1. septembar danas u mojoj kući predstavlja dan početka novog ciklusa jurcanja i stresa, obzirom na to da imam dvoje dece. 

Pritom, svake godine kad oni krenu radosno u školu ili vrtić ja shvatim koliko su porasli, ali i koliko ja brzo starim. 

No, to me ne ometa u tome da njima svakog prvog septembra ispunim po neku želju i zajedno sa njima stvorimo neku novu lepu uspomenu na ovaj radostan dan. 

Naravno, one pojma nemaju koliko se mi zapravo osećamo manje radosno i koliko nas novi krug pakla plaši i pre i posle prvog septembra. 

Da se ne lažemo, čitav septembar plaši svakog roditelja u Srbiji

Od silnih plaćanja i kupovanja unapred znaš da narednih par meseci grcaš. 

Osim toga to je idealan datum kada lažemo sebe da je to novi početak i da nas od tad očekuje nešto bolje. 

Mi ćemo uraditi više, potruditi se više, organizovati bolje… Nećemo biti nervozni i ostale laži. 

Nisam još sa sobom rešila da li se više lažemo prvog septembra ili prvog januara. 

Pa se nadam da ćemo to uspeti zajedno da otkrijemo u nastavku teksta. 

Zato, nemoj da ti pada na pamet da prekineš sa čitanjem!

Sedi gde si. 

5 minuta tvog vremena danas znači meni i vlasniku Googl-a takođe. 

Doduše meni malo manje, ali ajde sad, nećemo se zamarati sitnicama. 

1. septembar 2023

Dosta godina nakon završetka školovanja, pomen prvog septembra u mom želucu stvara posebno stanje. Znate ono kad se grči, uvija kao da ga neko cedi… 

E baš tako. 

Osim brige oko toga šta sve čeka moje mladunce ove godine, da li neki novi siledžija u školi ili njihovo nezadovoljstvo sobom i celim svetom, tu je i briga kako izgurati još jedan ciklus. 

Igrom slučaja većinu stvari u našoj porodici radim sama. 

I ok, nisam jedina, ne žalim se, sve sam sama birala. 

No, ipak malo je kritično kada se poklope termini treninga ili termin kod lekara i škola. 

Volela bi ja da već jednom izmisle to dugme za teleportaciju.

Mislim vi iz NASA– e ne znam šta radite? 

Milione zarađujete, a jednoj majci ne možete sa svom tehnologijom da omogućite da bude na dva mesta istovremeno. 

Stvarno, bruka! 

E od tako nekih stvari koje me čekaju mene već od sredine avgusta boli stomak, a tek na platu kad pomislim, onda mi se i zaplače. 

Ipak, ove godine 1. septembar 2023. dočekala sam nasmejana i radosna kao majka. Moje mlađe postaje predškolac, a starije sigurno gazi utabanim stazama iz prvog razreda u drugi. 

Pokloni su spremni, iznenađenja na nivou i radosno pustismo u etar još jedan balon sa novim željama za novim počecima. 

Zaista sam bila srećna, onoliko da zamalo da zaplačem od sreće. 

Ponosna što ih imam i što pokušavam da makar njima stvorim lepe uspomene na ovaj dan. 

Dobro, sad se verovatno već pitate a kakve veze ima 1. januar sa time. 

Ne brinite, nismo mi kurir.rs, pa da u naslov stavimo jedno, a u tekst nešto levo. 

Mi smo obični ljudi sa potrebom da sa vama podele svoje emocije, nade i frustracije. 

Na brzaka skoči i na tekst prodica kao stub države i društva i tu te čeka dosta zanimljivih saveta!

1.januar 2023 i svaki pre njega

Mislim da su čak i neka istraživanja pokazala da je upravo prvi januar dan u godini kada najviše lažemo. 

Prvenstveno sebe! 

Što se mene lično tiče, apsolutno je tako. 

Svakog prvog januara pa i ovog u ponoć ja lepo sebi nazdravim za bolju godinu, više uspeha i rešenje nekih životnih pitanja i tako već cirke 20 godina i više. 

Živim u Srbiji. Mnogo puta sam loše izabrala i odlučila u životu tako da je šansa za nekim značajnim promenama i ekstra boljitkom manja od šanse da me pogodi Halejeva kometa. 

Nema veze, baš kao i prvog septembra ja sebe dobro slažem u ponoć za početak nove godine. 

Ne znam da li to radim samo ja ili ima vas još sa takvim nadama i željama. 

Znate šta je najluđe od svega ja tih nekoliko minuta čak i verujem u to što sebi govorim i to onako naivno, detinje verujem. 

Zaista od srca i radujem se toj novoj godini i svakom izazovu koji me čeka. 

Dok me jutro ne ošamari. 

Kako da prvi septembar i prvi januar učinimo boljim?

Da li vi stvarno mislite da ću ja vama sada dati neki konkretan odgovor na ovo pitanje?

Nije ni čudo što se lažete, pa vi ste baš naivni. 

Da, baš kao i ja i mnogi drugi… 

A zašto je to tako?

Zašto nam je lakše da potražimo prečice i poverujemo nekim imaginarnim likovima nego da oslušnemo sebe i konačno sami sebi kažemo istinu. 

Istina stvarno oslobađa. 

Neću ja ovde da vam nudim rešenja, ali ono što želim jeste da podelim sa vama neko moje iskustvo i moje viđenje sveta u kome živimo i nas u njemu. 

Mi smo samo zrno peska u pustinji, ali toga nismo svesni. 

Znate, sutra kada biste umrli, svet bi nastavio da postoji. 

Država bi opstala bez vas, firma takođe, čak i vaša porodica. 

Ništa se ne bi promenilo. Ne bi se narušio nikakav balans u svetu. 

Toliko smo mali i beznačajni, a o sebi negujemo neku veliku sliku iako znamo da je lažna. 

Obrni okreni osim ovog danas vi nemate ništa. 

Kad to razumete i kada sebi takvu stvar priznate, verujte mi bićete bolji prema sebi pre svega, pa i prema svetu. 

Prošlost je otišla. Ono što si uradio ili nisi pre nekoliko godina, kad tad stići ćete. 

Ako si recimo bežao iz škole i gluvario po kraju, za nekoliko godina dovešće te na usran posao koji mrziš. 

Zašto? 

Jer tada nisi odabrao pravu stvar i ovo je posledica toga. 

Naravno, ti sad govoriš sebi da je za sve kriv neki tamo političar, amerikanac, englez, rus, nemac ili možda tvoj roditelj i naravno suprug. 

Nećeš sebi priznati da si se sama zeznula i što je najgore nećeš uopšte shvatiti ovo što ti pričam. 

Danas, takođe nećeš uložiti trud i napor da naučiš nešto novo jer ćeš naći novi izgovor, a za samo nekoliko godina opet ćeš kriviti nekog drugog za plodove svog vrljavog rada. 

Ono što seješ to i žanješ? 

Da li uopšte iko od nas misli da je ova narodna poslovica tačna? 

Ili smo toliko sujetni i iskompleksirani da to priznamo?

Recimo da nije ništa od toga. 

Jednostavno, treba biti mnogo jak i emotivno  i psihički zreo da bi razumeo neke stvari i priznao ih sebi. 

Nema potrebe da vi priznajete svojim roditeljima ili partneru, priznajte sebi, bićete oslobođeni. 

Zaista, verujte mi na reč. 

Ako te zanima kako da postaneš majstor komunikacija klikni OVDE!

Sloboda je stvar izbora

Nikad nisam bila od onih koji vole da robuju nečemu. 

Valjda me zato nikad nisu privlačili poroci i osobe koje su slabe. 

Jednostavno, ne volim da bilo ko ili bilo šta ima kontrolu nada mnom. 

Taj udah slobode meni je nekad bio važniji od zdravlja.

No, koliko god bežali od toga, jednostavno život i naše odluke pre svega doguraju nas u neko stanje zarobljenosti. 

Recimo da sam se istinski osetila zarobljenom dva puta u životu do sada. 

Oba puta, trebalo mi je mnogo vremena da to priznam sebi i još više da prihvatim isključivo moju krivicu. 

Jednom je to bila anksioznost, a drugi put sloboda koju sam osetila onda kada mi se ceo svet srušio. 

Bukvalno sve se srušilo, izgorelo do temelja. 

Temelj je bio sazdan na lažima i lažnom predstavljanju tako da nije ni čudo zašto se urušio. 

Baš iz tog razloga naučila sam da nema te stvari koja vas može povrediti u odnosu sa drugima, ali i u odnosu sa sobom do laži. 

Neprestano lažemo sebe, uveravamo se da će nešto proći, da će doći lepša jutra, bolji dani. 

Neće, ne dok sami ne skinemo paučinu s očiju. 

Laganje je znak nemoći. 

Ne lažemo nikad za nešto za šta mislimo da je dobro za nas ili za druge. 

Uvek je to nešto čega se stidimo, što želimo da prikrijemo. 

I uvek je to ono čega smo i te kako svesni da je loše bilo po nas ili druge, a neretko i jedno i drugo. 

I dokle? 

Dok ne postanemo ogorčeni na ceo svet jer nam nije dao ono što zaslužujemo! 

E pa malo sutra. 

Nije svet dužan nama ništa da daje. 

Dužni smo sami sebi da obezbedimo bolje dane, srećnije dane, dane ispunjene ljubavlju. 

Da bismo to mogli trebalo bi da shvatimo nekoliko stvari:

• Sreća je stvar odluke, stvarno. 
• Ljubav je žrtva
• jedno bez drugog ne ide

Znači sad ja odlučim da budem srećan i tako idem ulicom i pevušim srećan sam i sve je u redu? 

Naravno da ne!

Ali ako malo više sa pozitivnim stavom pristupate svakom danu, vremenom ćete biti zadovoljniji sobom. 

Ukoliko prestanete da se lažete i uhvatite se u koštac sa samim sobom te porušite tu lažnu sliku u ogledalu oslobodićete se. 

Sloboda se rađa kao feniks iz pepela

Osvrnuću se na kratko na svoju priču o slobodi. 

Naime, jednog dana ustala sam i nakon samo sat vremena čitav moj svet se srušio. 

Svi moji planovi, sve moje želje, nadanja, sve ono za šta sam se toliko borila, izašlo je i nestalo. 

Dala sam sebi pola sata, pola sata plakanja za izgubljenu deceniju života!

Onda sam se sabrala i borba je počela. 

Nisam ja tu imala nekog izbora

• Mogla sam da se vratim u isti pakao. 
• Da dam sve od sebe i nastavim 
• ili legnem i ne ustajem. 

Ali, dva para očiju bila su uprta u mene i očekivala su moj sledeći potez sa neverovatnom strepnjom. 

Za mene kao majku zaista nije bilo izbora osim da nastavim još jače. 

To je bila jedna zaista prljava i teška borba sa tuđom rukom pisanim pravilima. 

Ok, oprostila sam jer bez tog praštanja ja nisam mogla da preživim sebe! 

No, to ne znači da sam uspela da zaboravim. 

Iskreno mislim da još dugo neću moći. 

To je bila jedna močvara laži u kojoj je mnogo mulja, da ne kažem drugačije izašlo na površinu. 

Ipak, kad je taj prvi nalet vatre u meni utihnuo, tek tada bila sam spremna da sebi priznam svu istinu. 

Nije mi se dopala, ni danas nisam zadovoljna njome, ali sam slobodna. 

Takvu slobodu nisam dugo bila osetila. 

Znate zašto? 

Jer nisam ni znala koliko sam bila zarobljena. 

Iako zvuči glupo nekome sada, ja sam zaista u nekim momentima tog perioda do koske uživala. 

Kada je sva ta blatuština spala sa mene i kada sam sebi priznala da neke stvari moram videti, da ne smem da ih ulepšavam tada sam progledala. 

Shvatila sam da više nikad ne smem da dozvolim da upadnem u tu paukovu mrežu laži koju prvo pletu drugi, a onda ja nastavljam ne bi li opravdala njihov manjak ljubavi i poštovanja, a potom i svoj jer i dalje to dozvoljavam. 

Prošlo je godinu dana i dalje se svakodnevno mučki borim da ne zapadnem u taj krug i opet zarobim sebe. 

Znate, nije meni niko kriv.

To što ja verujem drugima, što se lažem zarad nečijeg ili svog prividnog dobra, takođe je moj strah i moj neuspeh. 

Ničiji drugi. 

Moj i samo moj. 

Baš kao što je bila i moja sloboda, nagrada za tako duboke i strašne rane. 

Trudim se i danas da se ne zarobim, da ne poverujem, da se ne opustim i taj konstantni gard i oprez sve me više umaraju. 

No, prvog januara 2023. godine sabrala sam utiske, olizala rane i shvatila koliko je ta sloboda bila lepa. 

Koliko blistava i radosna i kakve mi je sve trenutke donela. 

Ti trenuci, ti ljudi, ti osmesi, te pesme učinile su najgoru godinu za mnom najlepšim i najznačajnijim periodom za mene. 

Ja sam se tada vratila sebi. 

Verujte mi nisam bila ni svesna koliko sam sebe izgubila u prethodnim godinama boreći se da me neko voli. 

Nisam tad razumela da se ljubav ne uči. 

Ljubav je osećanja, a njega čak ni objasniti ne možeš drugome, a kamoli nametnuti. 

Prvi septembar i prvi januar – dani ljubavi!

Kako da znate da li vas neko voli? 

Kada zamislite u svojoj glavi da vam saopštavaju da imate još nekoliko dana ili meseci u svom životu. 

Dolazite kući i govorite to toj osobi. 

Sad najiskrenije kažite sebi šta mislite da će vam ta osoba reći?

• Da li će se isplakati sa vama, a onda vam u potpunosti posvetiti preostale dane tako da vam budu srećniji od ostatka života.?
• Da li će progutati knedlu i krenuti u danonoćnu borbu da vam spase život na sve moguće načine?
• Ili će dramiti, pasti u depresiju i na kraju vama govoriti da nemate pojma kako je njoj/njemu teško?

Ukoliko je to treći odgovor bolje to brzo priznajte sebi i ne očekujte ni žrtvu ni poštovanje od te osobe. 

Ona vas ne voli niti zna šta je ljubav. 

Zaljubljenost, strast, požuda i korist je ono što ona/on gaji prema vama. 

Ljubav je žrtva. 

Čisto sumnjam da manipulatori to imaju u sebi. Ili bar nisu još naleteli na pravu osobu prema kojoj će pokazati ljubav. 

Mada, oni realno ne vole ni sebe. 

Tačnije ne mogu da podnesu sebe, ali stvaraju lažnu sliku sebe u sebi!

Šta je bre ljubav?

Ljubav je žrtva! Baš kao ova u prethodna dva odgovora. 

Nije mi teško da ponovim sve dok ne shvatite. 

Ljubav je žrtva!

To znači, ako si spreman da za nekog pogineš, da ukradeš, da gurneš svoje ja pod tepih u nekim situacijama. 

Da odložiš plakanje i kukanje da bi tom nekom učinio nekoliko dana najsrećnijim na svetu. 

To je ljubav!

Ljubav je i kad umesto na nokte ili fudbal odeš da sa detetom popiješ toplu čokoladu i slušaš priče o Ivanu iz vrtića koji podriguje za stolom. 

Ljubav je kad nervoza i stres izbijaju iz svake pore, a ti kažeš, društvena igra- jupiii!

Kada umoran od posla dođeš kući i igraš se školice. 

Kada ostaviš krem bananicu jer znaš da je neko voli više od tebe. 

Ljubav je kad svako veče pre spavanja pošalješ ili kažeš laku noć iako te smara, jer znaš da nekom prija. 

Ljubav je kad daš sigurnost nekome da se pored tebe razboli, da bude tužan, nemoćan, lažan, pravi, nikakav, svakakav. 

Ljubav je kad se ne bojiš bure, jer znaš da nećeš sam držati jedra!

Ljubav je kad ono što mrziš trpiš zbog nekog, jer znaš da mu treba vremena. 

Znate, velika je to stvar. 

Ljubav je žrtva! 

Ako pred nekim morate da glumite da ga ne smarate ili da ne počne da viče na vas, to nije ljubav! 

To nije ništa!

I onda vam ona sloboda ih pepela zvuči toliko dobro. 

Čak iako se nađete pored ne ljubavi, držite se, čuvajte sebe u sebi i ne odustajte od istine ili ćete se opet sami zarobiti. 

Svaki beg iz zarobljeništva vazda je nosio ožiljke. 

Prvi septembar i prvi januar danas

Ne pitajte me zato zašto danas radosno kupovah cveće, pustih balon i poželeh želju! 

I to je moj izbor i sjajno sam se osećala. 

Prvi septembar više nikad neće biti mračan, jer je šibica kod mene. 

Ja je palim kada ja to želim. 

Računi, obaveze, ispaštanje zbog loših odluka, sve to može da sačeka i sutra. 

Danas je prvi septembar! 

Dan kada sa svojim okicama najlepšim ispisujem nove stranice, vedrije knjige i neke mnogo lepše uspomene od onih koje je meni moje detinjstvo donelo. 

Isto tako, prvog januara očekujte da se ponovo iskreno ponadam boljim vremenima, ali ovog puta znaću da će ona doći isključivo jer sam juče uradila nešto u korist tome. 

Neću očekivati čudo niti bilo kakvu pomoć, jer ja sam samo zrno peska u pustinji. 

Onaj prvi septembar podsetiće me i prvog januara kako se sa stvarima hvata u  koštac,pa ću zasukati rukave i čekati bolju budućnost. 

Onu koju sam napravila danas!

Svim prvacima, predškolcima i drugim đacima kao i njihovim roditeljima od srca želimo uspešnu i srećnu školsku godinu. 

Ugrejte stolice i budite ljubazniji sve druge će vam doći do kraja godine samo! 

Srećno! 

Vaša Draga Saveta!