Kako postati majstor komunikacija: Vodič ka osvajanju srca i uma!

Komunikacija znači razmena informacija između dva ili više učesnika. 

Komunicira se na različite načine: rečima, mimikom lica, gestikulacijom, pokretima pa čak i delima.

Ne komunicira svako ispravno, pritom ne mislim na gramatiku, padeže i tome slično. Kako doći do dobrog ishoda razgovora? 

Moramo naučiti i vežbati neke lepe manire, lepše reči, lepše tonove, uobličiti rečenice tako da sagovornik ne dobije želju da pobegne od nas.

U nastavku teksta saznajte kako da ispravno komunicirate i na taj način osvojite srca svojih sagovornika.

Verbalna komunikacija

Ova vrsta komunikacije podrazumeva govor. 

Dakle, pružanje informacija rečima, što može da se ostvari pismeno i usmeno.

Dijalog

Svi kuckamo poruke, mailove, dokumente različlitih namena, dobijamo povratne informacije od sagovornika pisanim putem, dakle, vodimo dijalog sa nekim. 

Telefoniramo. 

Vodimo dijalog sa nekim usmenim putem, koristeći reči, uvike, različite tonove da dočaramo situacije ili osećanja.

Nije svaka verbalna komunikacija dijalog. 

Ukoliko tekstom koji pošaljemo ili rečju koju uputimo ne dobijemo povratnu informaciju mi dijalog nemamo.

Dijalog možemo imati i sami sa sobom obrađujući informacije o nekim tekstu, događaju.

Znate kada nekoga pitate: ,,Što si se ućutao tako, zamislio se” ? 

Pa ovaj odgovori da se konsultuje sa budalom. 

To znači da procesuira i razmišlja šta mu je činiti.

Asertivnost – treba umeti komunicirati i koristiti reči

“Izražavanje misli, osećanja i uverenja na direktan, iskren (pošten) i socijalno adekvatan način uz uvažavanje drugih“ – Lange & Jakubowski, 1976

Nije isto ako nekome kažemo: ,,Da si za 10 minuta ustao i sklonio smeće za sobom inače ćeš dobiti otkaz!” 

I kada kažemo: ,,Ajde vidi da u roku od 10 minuta skloniš ono smeće tamo što nisi stigao, bas je ružno i smeta svima. Za primer bih morao kazniti sve pa i tebe, a to ne bi bilo u redu jer je posao sitnica.”

Vidite li razliku? 

Rečeno je isto, malo upakovano, neće izazvati bunt i negodovanje već će posao biti urađen bez prekoravanja i ružnih reči.

Lepa reč i gvozdena vrata otvara.

Ako ja vredim, vrediš i ti!

Uvažavam sebe, zauzimam se za sebe i poštujem to isto kod tebe.

Teško je ovako komunicirati jer svi smo mi sebični i gledamo samo svoje interese. 

Iskreno, malo ljudi će nekoga pohvaliti, pomoći mu, a zahtevaće od drugih to prema sebi.

Svi ćemo lakše nekoga opsovati i izgalamiti se, a bunićemo se i braniti sebe kada mi doživimo tako nešto.

Nije teško biti fin. 

Pitanje je samo da li to želimo. 

Ako želimo, treba to i da negujemo i da vežbamo.

Da bismo naučili moramo da ponavljamo tu finoću, da učimo, proširujemo vokabular, jer toliko toga može da se kaže na lepši način.

Čitajmo, bogatimo rečenice.

Sigurno ste pomislili kada čujete nekoga kako priča i obraća se drugima da je seljak. 

Ne dozvolimo da ljudi to misle o nama.

Ne dozvolimo da naša deca do ,,prepišu” od nas. Bilo bi sramota.

Komunikacija – Zamka u asertivnosti

Pazite da ne budete ljigavi.

Bitno  je da vaše takvo ponašanje zaista bude iskreno i da mislite tako kako se ponašate i govorite.

Da vaš osmeh ne bude neiskren kez koji je neko samo tako zalepio na vaše lice.

Pazite da ne ispadnete slatkorečivi i da vam fraze ne budu ofucane.

Brinite o tome da vaše rečl prate i vaša dela. 

Vežbanje asertivne komunikacije

1. Recite NE kada to i mislite. Ne morate se svima u dovoljavati da bi bili fini. Poštujte sebe i iskažite svoj stav.
2. Pazite na ton. Ne galamite, umeren ton bez agresije.
3. Istrajte dok tragate za odgovorom. Lako je dići sidro ako ne ide kako smo zamislili. Ovo bi pokazalo vašu nezainteresovanost i pasivnost.
4. Imajte strpljenja
5. Slušajte druge dok vam govore. Ne samo slušati već i čuti. Dajte sagovorniku povartnu informaciju da ste tu, prisutni i da pratite razgovor. Niko ne voli da vidi da ste odlutali. Znači, ne poštujete drugu stranu.
6.  Fokusirajte se, odbacite druge stvari iz glave i slušajte aktivno.

Saznajte zašto je porodica stub države i društva klikom ovde!

Neverbalna komunikacija

Pričamo sa nekim, a gledamo na sve strane mlateći rukama u vazduhu. 

Poznato? 

To je neverbalna komunikacija.

Dakle, komunikacija telesnim znakovima bez posebne namere ili mogućnosti kontrolisanja, kojima izražavamo svoje unutrašnje emocije, dočaravamo ono što želimo da prenesemo je neverbalna komunikacija.

Kada kažu: ,,Čitam te kao Bukvar.”

Zaista, na našem licu pišu sve informacije i oni koji nas najbolje poznaju najbolje i pročitaju da li je sa nama sve u redu.

Tuga se ogleda u očima. 

To ste čuli sigurno i primećujete kod ljudi da su tužni, oči su im suzne, nekako prazne, bezvoljne.

Takođe, i sreću lako pročitamo u očima. 

Svetlucaju drugačije, iskre vrcaju same.

Istraživanje među studentima Oksfordskog univerziteta pokazalo je da kontakt očima čini čak od 25%  do 75 % interakcija između dvoje ljudi tokom razgovora.

Neki znakovi neverbalne komunikacije: 

• Ako nam se usne kose i obrazi podižu, verovato sledi osmeh.
• Ako se čelo bora i skuplja, verovatno kreće erupcija besa.
• Ako se čelo izdigne i oči malo izkolače i malo nagne glava u stranu, nešto nas je iznenadilo.
• Ako nam se nos naborao, vrlo moguće da je neko pustio goluba.

Neverbalna komunikacija u grupi ljudi

Nije isto biti okrenut leđima ili nekome ka licu. 

Drugačije je kada sedimo pred nekim skupljeni i zavezani sami u sebe ili ako su nam ruke opuštene.

Ljudi će primetiti ako ste nervozni u njihovom prisustvu samo na osnovu toga kako se ponašate.

Kako stojimo ili sedimo takođe je komunikacija

Da li gledamo da napravimo krug, da svako dobije svoj prostor i vidi ljude oko sebe ili nekoga izbacimo iz kruga da stoji malo iza sviju nas?

Nadam se da napravimo krug i gledamo da svako bude uključen. 

Ukoliko se smori, kako se danas to moderno kaže, sam će napustiti krug, ali smo bar pokazali poštovanje.

Ukoliko stojimo pored nekoga do pola metra udaljenosti znači da je taj neko u našoj intimnoj zoni. 

Vrlo lako možemo nekoga da dodirnemo. 

Ako nekoga pustimo u našu intimnu zonu znači da tom nekome verujemo, da gajimo neka lepa osećanja prema toj osobi,da nam je osoba bliska.

Ukoliko nam je neko na udaljenosti od pola metra, do metar znači da nam je u personalnoj distanci.

I dalje je odnos blizak ali manje intiman. 

Koristimo je kod prijatelja, prilikom rukovanja od prilike drzimo i ostanemo u tom razmaku.

Socijalna distanca je od 1,2 do 3,2 metra. 

U svakodnevnom životu se susrećemo sa njom, u kopovini, službenim govorima. Ako hoćemo da postanemo bliži ili više prijateljski sa nekim moramo smanjiti distancu.

Neverbalna komunikacija primeri

Recimo u kancelariji ste i koleginica se okrene ka vama nakon razgovora sa nekim drugim, pritom na lep način i okrećući se zakoluta očima i nastavi da radi svoj posao? 

Čuli ste za izraz: ,,Tako je obrnula očima da se čulo.”

Kada vodimo recimo sastanak i pred nama je velika grupa ljudi, nije bas lepo kada imate osećaj da neko gleda samo u vas. 

U tom slučaju, šetajte pogledom preko ljudi, ali tik u visini njihovih glava.

Ukoliko ste na bini, nađite tačke u daljini koje ćete gledati.

Na ovaj način neće se niko osetiti neprijatno ili prozvanim.

Ruke su nam prekrštene na grudima. 

Prva asocijacija je da smo se zatvorili i ne želimo da komuniciramo. 

Ako uz to dodamo da su nam i noge prekrštene znači da smo se blokirali za druge ljude.

To sve pokazuje naš položaj tela.

Ukoliko sedimo malo ,,razbacano” znači da smo otvoreni za komunikaciju.

Ukoliko su nam ruke u džepovima i stojimo blago više na jednoj nozi znači da smo kul i opušteni.

Ukoliko sedimo i stojimo i mlatimo nogom drugima to može da govori da smo nervozni.

Stalno se osvrćemo i gledamo okolo? 

Uplašeni smo.

Ukoliko lupkamo pristima ili nečim o sto, gledamo na sat, u telefon, ka izlazu znači da nam je dosadno i da nas hvata nervoza. 

Da li je moguće spasiti sistem vrednosti od propasti saznajte OVDE!

Problem komunikacije među ljudima

Bitno je tumačiti skup gestova, a ne samo gest. 

Dakle, ako nam je neko rekao nešto lepo, a pritom se okrenuo i napravimo ružnu grimasu sigurno ćemo to rastumačiti kao neiskreno.

Neko nam je poklonio cvet sa osmehom i ljubaznošću u očima i pokretom tela, kako se nagnuo ka nama, shvatili smo da je iskreno.

Jedno prati drugo i često je neverbalna komunikacija ta koja će odati nameru iza svih reči.

Dakle, reči bez dela su ništa.

Ne očekujte drugačiji tretman u odnosu na onaj kojim vi tretirate druge

Ako histerišete na nekoga ne očekujte da će stajati mirno jer većina neće.

Nisu ih roditelji napravili da bi se neko iskaljivao na njima i niko ne mora da trpi nečije izlive besa i nervoze.

U ovom slučaju možete očekivati gard, kontranapad, vikanje na vas, psovke, otkaz, tužbu…

Retko ko ce vas mirno posmatrati i okrenuti se i otići, što kažu: ,,Na jedno uho ušlo, na drugi izašlo.” 

Taj ko to uspe je čist genije što se mene tiče. Istolerisati, izignorisati i pustii da prođe pored. 

Zašto bi ovakav čovek bio pobednik?

Nije uzvratio istom merom i razbuktao plamen. 

Nije sebe i svoje živce ugrozio zbog nečijeg stanja duha i svesti, sačuvao se jer problem nije njegov, ne viče on pritom nema potrebe za nerviranjem.

Treba doći dok tog stadijuma smirenosti. 

Faktički, to i jeste najzdraviji odnos prema ,,napadaču”. 

To se takođe vežba.

Vratiće se tom nekome na drugoj strani, svoje ponašanje će platiti na drugom mostu i verujem da neće prijati.

Imajte na umu da se iz smirenosti rađa smirenost, iz besa još veći bes, iz lepih reči još lepše.

Komuniciranje preko medija i socijalnih mreža

Pošto se danas sve manje komunicira licem u lice dolazi do problema u tumačenju izjava, emocija, dogovora.

Sećam se da mi je jednom prišao drug i pitao me da li sam ljuta na njega i da li imamo neki problem. 

Pitala sam ga otkud mu to, kako je to uopšte uspeo da zaključi. 

Odgovor je bio da ga nemam u prijateljima na socijalnim mrežama.

Htela sam da skupljam vilicu po patosu od šoka.

Od kad je to merilo drugarstva, poštovanja? 

Šta da nemam ni jednu mrežu, da neko može da me dobije samo redovnim pozivom ili SMS porukom? 

Ispalo bi da sam posvađana sa celim svetom?

Takođe, razni gifovi, smajlići i ostalo ne mogu da dočaraju kako se mi osećamo kada šaljemo poruku ili je čitamo.

Niko ne može da vidi vaše stanje kako treba bolje nego uživo!

Možete sakriti sve iza smajlija, preko kamere ako zamračite prostor ili pogodite ugao svetla, ali, kada vam neko vidi lice to je druga priča.

Da li ste uhvatili sebe da kada vam neko pošalje nešto smešno, napišete: ,,hahahahaha” sa sve onim smajlijem sto plače od smeha, a vi niste ni grimasu napravili da se nasmejete?

Sagovornik misli da vas je zabavio, oraspoložio, uneo vedrinu u dan, a vi, ćorak, ni da vas takne.

Sigurno ste primetili o čemu se sve govori i šta se sve prikazuje na televiziji. Prepoznajete li laži, cinizam, neiskrenost dok se unose u priču i balave o kojekakvim temama?

Na koji način svi oni komuniciraju sa nama običnim smrtnicima? 

MANIPULIŠU!

Pričaju i puštaju laka štiva. 

Nemoralna štiva ne bi li se mladi ugledali na to.

 Komuniciraju na veoma prljav, gnusno seksualan način, vređajući, svađajući se, isterujući, blago nama, neku pravdu i istinu na videlo.

I onda se mi pecamo kao somovi. 

Možda som i bira hranu, mi gutamo sve, kao da nikada nismo jeli.

Filtrirate li šta čujete, šta pročitate?

MNOGO je važno ne biti još jedna ovca u stadu.

Ne dozvoliti da vam nabijaju rogove.

Ranije, informacije su se prenosile od uha do uha, usmeno, pred radnjama, ispred kuća.

Sećate se kako su bake i deke predveče iznosili stolice i sedeli pred kućama i divanil? 

Mi smo ih zvali kamere.

Dolazilo je do toga da smo ovde prdnuli, a tamo smo se već uneredili – da izvinete na izrazu. 

Ali, to se bar znalo da je tako.

Pitaš komšiju za ovo ili ono, on je to čuo tako, ima to kod onoga. Baba Smilja ima bolji recept, kod onoga je rakija odlična. 

Uff što je Mile bolestan, a lekar radi samo pre podne kad on ne može jer radi u bašti.

Brižno, a tako bezbrižno. 

Vodili su brigu samo o sebi i svojima, svojoj okolini i trudili se da tu delaju najbolje što mogu.

Danas, zatrovani smećem iz celog sveta, brinemo brige na koje ne možemo da utičemo jer nam drugi, koji samo pričaju u prazno, kroje kapu.

Anksioznost je nova pošast koje se bojimo, a trebamo li?

Dobra komunikacija – Rešenje postoji

Brinite o svom duhovnom stanju da biste bili u mogućnosti lepo da govorite, smireno, lepim tonom.

Brinite o svom edukovanju i rastu da bi mogli da koristite lepše reči, ne vulgarne i uvredljive.

Vodite računa šta od informacija primate, na koji način vas dotaknu i da li treba da vas dotaknu.

Pazite da informacije prosledite onakve kakve jesu, bez krivljenja.

Ne dozvolite da vam socijalne mreže kvare odnose. 

Neka vam služe za informisanje i razonodu kao i za dogovor za kafu (muški, čitajte pivo).

Pazite kako gestikulirate dok govorite, da radnja prati govor.

Deca prepisuju od nas, naučiće pogrešno ako pogrešno čuju i vide – ne stvarajmo nekulturnu naciju.

Verujem da imate još načina da se problemi komunikacije rešavaju. 

Svako ima svoj metod i nijedan nije pogrešan ako je ishod dobar i nema stradalih i ranjenih.

Za Dragu Savetu piše Marija Arsić!